Конфликти, врсте и стилови поступања у конфликтима

Реч конфликт се користи када се наша перспектива гледања на неки заједнички проблем или појаву не поклапа са перспективом друге стране. Оваква непоклапања перспектива сасвим су нормална и очекивана, па зато слободно можемо рећи да – где год су људи, ту су и конфликти. Конфликти могу настати на личном, на нивоу група или на било ком организационом нивоу.

По својој основној дефиницији, конфликт је сукоб између два или више појединаца, односно група. Учесници у конфликту могу имати различите циљеве, намере, пословну филозофију или интерес. У конфликту, свака страна тежи да оствари сопствене циљеве, па се зато често (и погрешно) верује да се конфликт може решити искључиво тиме што ће једна страна из њега изаћи као победник, а друга као губитник.

Врсте конфликата:

• конфликти интереса – ривалство око поседовања или права на употребу неког добра (материјална или симболичка добра, ресурси итд.)
• конфликт моћи – делимично произилазе из сукоба интереса. Свако тежи да утиче на друге у правцу сопствених интереса и да избегне њихов притисак, да повећа своју моћ и избегне доминацију другог
• конфликти идентитета – борба за признање; свако тежи да наведе другог да призна његово постојање и биће. То је главни покретач сваке комуникације и ритуала интеракције
• територијани конфликти – одбрана властите територије, интиме, добара од наметљивости и отимања има важну улогу у интерперсоналним комуникацијама
• конфликт односа – сви наведени сукоби јесу релациони сукоби, али узрок неких конфликата је дефинисање или управљање односом. Да би један однос био складан, потребно је да постоји концензус између његових актера о дефиницији односа. Неслагање или неспоразум око дефинисања односа је извор сукоба, јер свака страна хоће да наметне оној другој сопствену дефиницију
• когнитивни (сазнајни) конфликти – односе се на различите перцепције и представе о стварности
• афективни (сазнајни) конфликти – страх од другог или привлачност, љубав, мржња, завист, сујета и сл. изазивају сукобе; ривалство међу браћом и сестрама, брачни сукоби, свађе између пријатеља итд.
• културолошки конфликти – стереотипи, прадрасуде, расизам, ксенофобија одбијање разичитости.

Наведених осам врста конфликата се у стварности стално прожимају. Али је веома важно препознати, у сваком конфликту, његов доминантан мотив и унутрашњу логику, да би се адекватно решили.

 Сукоб је процес који подразумева договор између две сукобљене стране, као и налажење компромиса. Он подразумева процес, медијацију (посредовање), арбитражу (суђење), помирење и друге врсте разговора. У медијацији трећа страна помаже у измирењу док код помирења завађени корисници сами постижу договор.

Kонфликт треба решавати онда када се појави. Никада не треба одлагати решавање проблема. Временом, ситуација постаје гора, а евентуално решење постаје компликованије. Не треба чекати да се неспоразум реши сам од себе или да супротстављена страна прва призна да је погрешила. Одлагање решења проблема повећаће напeтос између страна које су у конфликту

Стилови решавања конфликата:

• компромис – одражава умерен степен бриге и за сопствене интересе и за интересе других; овај процес успоставља равнотежу између реализације личних и заједничких интереса; сваки учесник се нечега мора одрећи
• такмичење/доминација – стил решавања конфликта који укључује висок степен бриге за властите интересе и низак степен бриге за интересе других или заједничке интересе
• избегавање – одражава низак степен бриге за своје и за интересе других; своди се на пасиван став од проблема, па чак и активно привикавање
• прилагођавање – висок степен заинтересованости за резултате других и низак степен бриге за властите резултате
• сарадња/сусретљивост – висока заинетересованост на нивоу обе димензије; приозилази од редуковања разлика и наглашавања заједничких интереса