Награђени на литерарном конкурсу

И ове године у част Дана Дома организовали смо Конкурс који је дао прилику нашим талентованим ученицима да своје емоције изразе кроз речи, цртеже и фотографије. С обзиром да наш дан празнујемо на Дан среће, срећом смо се и бавили. Представљамо вам најуспешније литерарне радове на заједничку тему

ОВАКО ИЗГЛЕДА СРЕЋА

Првo место– Магдалена Пајић
Срећа! Тако мала реч од само пар слова, а има тако велико и моћно значење. Толико снажно осећање, да просто не може да се опише, да се покаже… Срећа може само из душе да се осети, а када се то деси, када делује на нас, е то је тај осећај. Као да смо се тек родили и тако невини и нежни ништа не знамо о свету, о људима, о мржњи, разочарању, љубомори, бригама, рату, тузи…Мислимо да не може бити боље, па нам је све лепо, забавно, слатко, док не схватимо шта је у ствари срећа. Срећа је када ујутру из кревета отворимо очи па кроз прозор угледамо ведро плаво небо, удахнемо свеж, пријатан јутарњи ваздух а сунце нас милује својим благотоплим зрацима. Срећа је што смо устали живи и здрави и кренули у нови дан пуним плућима у нади да ће се тај дан срећно завршити. За срећу се треба борити и веровати у њу. А главни покретач среће је љубав. Љубав преме природи и свету, преме људима и животињама, преме оном лепом дечку или девојчици из суседног разреда. Још ако се та љубав љубављу узврати срце ће нам пући од среће. Као да смо у облацима, као да нас ништа не брине и не спутава, када живимо за данас и не занима нас сутрашњица. И за љубав се треба борити да би били срећни у њој.
Осетимо срећу када поскочимо и подигнемо руке високо ка небу у нади да ћемо га дохватити, па нам се чини да је све стало а ми лебдимо дуго у ваздуху уз помоћ неке чудне магије и нема ничега око нас, ни испод нас, ни изнад, лаки смо као перо и маштамо, маштамо да ће тај осећај бесконачно трајати, тај осећај чисте среће. Њега познаје планинар који је стигао на највиши врх, студент који је дипломирао, родитељ када му беба прохода и проговори, ђак када петицу добије, уметник када успе да делом искаже оно што осећа… Свако има свој разлог за срећу и свако се томе радује. Зато је срећа увек нова и другачија, баш као и љубав, као и човек. Срећа чини човека другачијим, веселијим, расположенијим, љубазнијим. Она усрећује човека а срећан човек људе око себе.Зато је треба оснажити, градити је, не дозволити да други њоме управља. Слушати своје срце, своје мисли и душу, јер за несрећу је потребно мало, један трептај ока, једна реч која учини да се осећај среће распрши а потом треба много времена да бисмо га повратили. Зато негујмо у себи тај осећај среће када га једном пронађемо, заливајмо га својим осмесима, хранимо га позитивним мислима и топлином према другим бићима, како би нам трајао кроз цео живот и оплеменио нас и учинио задовољнијим и бољим.

Друго место – Катарина Гојковић
Трновитим стазама живота корачамо самоуверено када верујемо да нас на крају пута чека успех и срећа. У свету пуном различитих људи свако има своју посебну дефиницију среће чију вредност, вероватно, нико други осим њих не би могао да разуме. Срећу за мене представљају моја породица и пријатељи. Пошто живим у Дому мој живот је подељен на два различита света. Један живим у Дому окружена мојим цимеркама и пријатељима са којима проводим већину времена у недељи а други живим у мом родном крају у коме сам одрасла и где су моја породица и друштво из детињства. Јако волим оба дела свог живота и без неког од њих моја срећа не би била потпуна, јер они чине једну, само моју целину.
Наравно, као и свако дете, радујем се петку и свом одласку кући. Срце ми заигра на најављивање моје станице. Тамо ме чекају они најдражи, пријатељско ћаскање, ситнице из мог детињства, разговори који ми током недеље недостају. Ипак, једнако се радујем и недељи и свом повратку у Дом, где ме чекају цимерке са занимљивим причама и поверавањем. Јер и Дом је једнако мој дом као и онај у коме сам одрасла и који ипак мало више волим. Сви ти драги људи из мог детињства и одрастања чине мој живот срећним. Сматрам да се срећа заснива на малим стварима попут осмеха добродошлице при сусрету са најмилијим, попут ситних знакова пажње и малих поклона који се дарују од срца. Суштина среће није у материјалној вредности већ у љубави коју неко утка у изненађења, поклоне и дочеке.
Када постигнемо своје животне циљеве, када смо сасвим задовољни оним што јесмо, када пружамо и примамо љубав, када имамо пружене руке подршке и разумевање околине, тек тада можемо рећи –„Овако изгледа срећа“.

Треће место– Гала Симоновић

Како изгледа срећа?
Можда као пут пун цвећа.
Као онај топли летњи дан
Као прелепи дечји сан.
Као пар који се држи за руке,
Као радосна деца без муке,
Пријатељства која заувек трају
Знам! Срећна сам ја,
Срећна у твом загрљају