ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

Једна од најактуелнијих тема у савременом друштву свакако је заштита природе и угрожених животињских врста. Али нису само жива бића угрожена у савременој цивилизацији. Од седам хиљада језика који се тренутно говоре широм света, по процени лингвиста, до краја овог века половина неће бити у употреби. О овој теми ретко се говори иако је језик једна од основних одредница националног и културног идентитета. Убрзан информатички развој, интернет и мобилна телефонија воде ка све већој глобализацији у којој национални језици мањих народа губе трку са временом. Српски језик и ћирилично писмо такође су на удару глобализације. Због тога је Међународни дан матерњег језика управо прилика да се о овој теми проговори и да се код младих пробуди свест о значају очувања српског језика. На овај дан, 21.2.2022.године наши ученици Стајковић Анђела и Вучковић Стефан припремили су и реализовали радио емисију у којој су из угла младих приступили овој теми.

Акценат су ставили и на писмо које користе у свакодневној комуникацији и разлоге зашто је то латиница, иако је ћирилично писмо прво са којим су се сусрели. Тога дана тестом је код ученика проверено познавање правописа. У тестирању је учествовало 64 ученика. Ученици су добили 6 реченица са 20 правописних грешака.

Задатак је био да те реченице напишу правилно. Позитивно је да су сви ученици користили ћирилично писмо али су резултати показали низак ниво писмености ученика. Само њих 14 (21,87%) направило је до 5 грешака. Од 5 до 10 грешака имао је 21 ученик (32,81%), од 10 до 15 грешака 23 ученика (35,93%) а чак 6 ученика (9,37%) погрешило је преко 15 пута. Од 25 ученика који су се изјаснили да имају петицу из матерњег језика у школи, њих 13 (52%) је погрешило од 0 до 5 пута док има и оних који су направили преко 10 грешака. На питање –  да ли у школи вежбају правопис, само 21 ученик (32,81%) се изјаснио потврдно, па у томе можда треба и тражити разлог за овако лоше резултате.

Ученике можда оправдава и чињеница да ово није школски тест за оцењивање коме би можда приступили одговорније, али су резултати свакако незадовољавајући. Још један разлог да се забринемо за будућност српског језика. А што се нас тиче, сада када знамо на ком је нивоу познавање правописа матерњег језика код ученика, па чак и оних који постижу одличне школске резултате и вредно раде на усвајању нових знања, потрудићемо се да код ученика развијемо потребу да већу пажњу посвете како правопису  тако и проширивању фонда речи који користе у свакодневној комуникацији. Интересовање које су показали за овај тест и остварене резултате добра су основа за даљи рад.