Ризична понашања и зависности

Ризична понашања и зависности

Реч адолесценција потиче од латинске речи adolescere, а овај глагол означава покрет, енергију, сазревање. Многи аутори сматрају да овај период у развоју представља раздобље “сталне кризе”, јер се млада особа током њега налази пред широким опсегом развојних изазова.  У овом периоду неминовно се појављују нови обрасци понашања и склоности ка тзв. ризичним обрасцима понашања.

Младе особе су због незрелости, несигурности, буре одрастања, веома подложни да усвоје оно што се пласира путем медија.

Различити садржаји који емитују савремени медији, доступност разних информација преко интернета и пласирање квази вредности према којима идоли младих постају ликови разних ријалити шоу  програма су веома опасни за процесе идентификације и одрастања младих. У том смислу важну улогу у формирању младих људи има пре свега породица, затим школа, али и сви стручњаци који се срећу са младим људима.

Неопходна мера интервенисања на нивоу целе заједнице је да се младима понуде квалитетни садржаји и теме које су њима битне: пубертет, телесне промене, емотивни живот, контрацепција, адолесцентна трудноћа, ризична понашања, полно преносиве болести, важност породице и деце, системи вредности итд.

Психоактивним супстанцама (скраћено ПАС) називамо све оне материје које мењају стање свести , опажање, мишљење, расположење, понашање. Због разноликости ових супстанци, све више се уместо ужег термина „ДРОГА“, користи термин психоактивна супстанца. Термин „ДРОГА“ обично користимо за илегалне (законом забрањене) психоактивне супстанце.

Психоактивне супстанце могу да се поделе у 4 главне групе:

СТИМУЛАНСИ– ту убрајамо неке од најчешће коришћених психоактивних супстанци као што су кофеин и никотин, али и неке од најопаснијих илегалних дрога као што су амфетамин, кокаин и екстази. Ове дроге делују у две фазе:

1. Стимулација мозга, период повећане физичке и психичке активности
2. После ове фазе, долази до пада активности, када се особа осећа апатично, безвољно, депресивно, исцрпљено.

Ове дроге имају јак утицај на срце и крвне судове – подижу крвни притисак и убрзавају рад срца, те могу изазватикрвављење у мозгу и застој срца.

ДЕПРЕСОРИ– „умирујућа средства“, у зависности од дозе у различитом степену успоравају рад мозга изазивајући, при том, стање опуштености, поспаности, сна и на крају коме. Имају снажан утицај на центар за дисање, док блокада овог центра доводи до престанка дисања и смрти.

У депресоре спадају:

1.Алкохол и лекови за смирење и спавање

2.Опијати (хероин, опијум, морфијум, кодеин)

3.Опиоиди- слични опијатима али су добијени хемијским путем(метадон, тродон,валорон)

ХАЛУЦИНОГЕНЕ ДРОГЕ– ове дроге мењају опажање и доживљај спољашњег света. Ова средства изазивају видне, слушне и халуцинације додира, које у неким ситуацијама могу потрајати сатима па и данима што је изузетно непријатно и застрашујуће. Халуцинације се у ретким случајевима могу понављати кроз цео живот.

ДЕЛИРИЈАНТИ-многи индустријски производи и производи за кућну употребу(растварачи, лакови, бензин, бронза, спрејеви) који садрже психоактивне испарљиве материје(инхаланси). Ове супстанце изазивају поремећаје свести (делирантна стања) различитог трајања. Особа која се нађе у том стању је дезорјентисана у времену и простору, има халуцинације, погрешно препознаје лица и предмете око себе што често представља застрашујуце искуство.

Чланови породице у којој млада особа живи треба да обрате пажњу на следеће обрасце понашања, јер исти могу бити повезани са потенцијалном злоупотребом психоактивних супстанци:

• Уочљиво, “нејасно” смањивање комункације са члановима породице, повлачење у себе, “спартански” одговори, избегавање дуже директне вербалне комуникације, или провођења времена са укућанима.
• “Склањање” одмах по уласку у простор у коме породица живи – одлазак у тоалет (уз неретко дуже задржавање у истом), одлазак у собу, закључавање врата.
• “Сурфовање” по интернету и друштвеним мрежама на сумњивим страницама и сајтовима;
• Попуштање у односу на обавезе у школи и ван ње, избегавање одговорности и смањена заинтересованост за квалитет успеха у различитим областима.
• Преиспољено “бунтовно”, супротстављајуће понашање, уз покушај девалоризације родитељског ауторитета.
• Разговори који указују на то да млада особа (посебно везано за средњошколски период) има “ново”, најчешће непознато друштво, друга или другарицу, за чија понашања постоје неповољне, посредне или непосредне информације.
• Покушаји младе особе да се у породици “нормализују” аспекти понашања везани за злуопотребу “мање опасних” зависности, као што су алкохол или дуван.
• Непоштовање договора, породичних ограничења, или правила.

Препознавање ризичних облика понашања који могу резултирати злоупотребом психоактивних супстанци мора бити заједнички задатак свих институција које се баве младима, а непосрдна сарадња ових институција драстично повећава шансе да се реагује адекватно и на време. Овом проблему се треба посветити све више и инзентивније, у свим слојевима нашег друштва . Системске поруке које шаљемо младима треба да пролазе најоштрије друштвене филтере, од којих ће први и главни бити – бескомпромисна заштита здравља и живота младих.

Коришћени извори:

http://www.izjzkg.rs/centri/centar-za-promociju-zdravlja/195-novembar-mesec-borbe-protiv-bolesti-zavisnosti

https://zjzs.org.rs/skoldrog18/ponasanje_n.pdf